KOJA VEŽBA NAJBOLJE POGAĐA DONJE TRBUŠNJAKE

Poznato je da se prednji trbušni zid sastoji od mišića koji se naziva rektus abdominis. I on pokriva tzv. i gornje i donje trbušnjake. Kada radimo bilo koju vežbu za prednji trbušni zid npr. vežbu crunch iako većina misli da ona pogađa samo gornje trbušnjake ipak pogađa kompletan rektus abdominis jer je on jedan mišić i kontrahuje se kompletno. Isto kada podižemo noge na vratilu koju mnogi smatraju da je vežba za donje trbušnjake primetićete i osetićete tokom rada da ovaj pokret najviše pogađa mišiće pregibače kukova i oni obavljaju celokupno dizanje i spuštanje nogu dok se trbušnjaci više ponašaju kao stabilizatori.

Koju god vežbu uradite koja pogađa prednji trbušni zid odnosno rektus abdominis ona će jednako pogađati i gornje i donje trbušnjake jer se rektus abdominis kontahuje jednako kada izvodimo bilo koju vežbu za taj mišić.

Ipak, postoje neke vežbe koje daju osećaj, ponavljam samo osećaj da više pogađaju donji deo trbušnjaka (iako pogađaju i gornje trbušnjake).

1. Lezite na leđa i podignite noge u vis pod 90 stepeni (noge su malo savijene u kolenima). Ruke su pored tela. Iz tog položaja samo rotirajući karlicu podižite blago noge u vis. Kod ovog pokreta su potpuno isključeni mišići pregibači kukova.

2. Ovo je slična vežba prethodnoj samo što se radi na vratilu. Uhvatite se za vratilo, podignite noge u vis pod 90 stepeni (noge su blago savijene u kolenima) i samo pokretom tj. rotiranjem karlice pomerajte naviše noge. Ova varijanta se može raditi i sa savijenim nogama. 

Ovde možete pogledati i video klip o ovoj temi. Link: 

Autor video klipa: Kondicioni trener Igor Protić

3 VARIJANTE SLAMOVA

Slamovi su odlična funkcionalna vežba koja u zavisnosti sa kojim rekvizitom se izvodi u većoj ili manjoj meri pogađa mišiće celog tela. Ipak, primarni mišići koje slamovi pogađaju su mišići ramena, leđa, ruku i jezgra. Ako se ubaci i skok posle svakog slama onda se neminovno angažuju i gluteusi, mišići zadnje lože i kvadricepsi.

Ova vežba se često koristi u kondicionoj pripremi sportista i to od rvača do košarkaša. Oni je koriste za unapređenje mišićne izdržljivosti, eksplozivnosti, snage, koordinacije i balansa. Pošto je ova vežba visoko-intenzivnog karaktera sa zadovoljstvom je koriste i rekreativci po teretanama i to za brzo i efikasno sagorevanje kalorija i topljenje viška telesnih masti.

Prema načinu rada slamovi se mogu izvoditi:

1. prema broju ponavljanja (npr. 20 pon) ili

2. u vremenskom trajanju (npr. 60 sekundi).

Najpoznatije 3 varijante slamova su: slamovi sa medicinkom, sa macolom i možda tehnički i fizički najizazovniji slamovi sa battle rope-om (debelim užetom). Sve tri verzije su odlične za unapređenje vaših performansi samo je bitno da ih izvodite tehnički ispravno i kontrolisano.

Kompletan video na ovu temu i kako se izvode sv tri varijante vežbi pogledajte na sledećem linku: 

Autor teksta: Kondicioni trener Igor Protić

DA LI JE ISTO KONZUMIRATI CELU ILI CEĐENU POMORANDŽU

Iako konzumiranje ceđene pomorandže bez pulpe može biti veoma ukusno za nepce, egzotično i možda zdravo ako se unosi u ograničenim količinama ipak uopšte nije isto kao konzumiranje cele pomorandže. Zašto? 

Naime kada jedemo celu pomorandžu mi unosimo sve hranljive materije koje ona sadrži. Takođe unosimo i  veoma vredna vlakna. A vlakna su ta koja su najbitnija jer upravo ona stabilizuju i usporavaju absorpciju šećera koje voće sadrži ne dajući mu priliku da napravi dar mar u našem organizmu. Vlakna su u stvari vezivne supstance koje se nalaze u spoljašnjim slojevima voća i pomažu varenju i utiču na konzistenciju stolice.Takođe su odlični u borbi protiv gojaznosti.

Pošto isceđen sok iz pomorandže bez pulpe osim vitamina (C, kalijum... itd) ima još samo šećere i vodu računica kaže da ako popijete oko 240 ml isceđenog soka (odprilike iz jedne pomorandže) uneli ste šećera kao da ste pojeli 2 pomorandže (dakle, sadrži duplo više šećera). Taj sok iako dolazi iz pomorandže (znači iz prirodnog izvora) bez vlakana predstavlja nažalost približno čist slatkiš sa vitaminima.

Takođe konzumiranje čistog voćnog soka nije dobro ni za zube jer stvara kiselu sredinu u ustima što može dovesti do karijesa i oštećivanja gleđi.

Zbog svega navedenog ko je na dijeti, ko želi da izgubi kilograme i ima zdravije zube konzumiranje ceđene pomorandže bi trebao da ograniči ili potpuno da smanji i unosi samo cele voćke.

Kompletan video na ovu temu možete pogledati na: 

Autor teksta: Kondicioni trener Igor Protić

 ZBOG ČEGA SMRZNUTO VOĆE IMA VIŠE VITAMINA OD SVEŽEG

U osnovi su 2 razloga zašto je smrznuto voće (ovo važi i za povrće) bogatije hranljivim materijama od svežeg:

Prvi razlog je vreme od berbe do naše konzumacije. Naime, hranljive materije voća (odnosno proteini, šećeri, masti, vitamini, mineralne materije i voda) počinju polako da se razgrađuju čim ih uberemo sve dok su na normalnoj temperaturi. Još kada dodamo vreme koje voće provede od berbe, preko transporta, skladištenja, pakovanja, stajanja u prodavnici do naše konzumacije može proći i nekoliko dana što uzrokuje da kvalitet hranljivih materija opadne. 

Nasuprot tome zamrzavanje voća dešava se u roku od nekoliko sati od berbe pri čemu se time zaustavlja ili bar usporava proces propadanja hranljivih materija.

Drugi razlog je zrelost ploda. Plod je najhranljiviji kada se bere kada je potpuno zreo. Voće za zamrzavanje se bere kada je plod najzreliji a zatim se brzo zamrzava zadržavajući tako maksimalne hranljive materije. 

Nasuprot tome sveže voće se najčešće bere pre nego što sazri (a samim tim i pre nego što razvije maksimalnu količinu hranljivih materija) i zatim se tako ubrano pusti da sazri (zbog kao što sam već naveo skladištenja, transporta, pakovanja i svega ostalog dok ne stigne na našu trpezu).

I sveže i smrznuto voće i povrće je naravno veoma zdravo ali zbog navedenih razloga je ipak bolje smrznuto jer ima više hranljivih materija. Osim u slučaju ako sami ne uberemo plod kada je potpuno zreo i odmah ga ne pojedemo!

Ovde možete pogledati i video na ovu temu. Link:

Autor teksta: Kondicioni trener Igor Protić

 ZAŠTO MIŠIĆI GORE KADA IH RADIMO U VISOKOM BROJU PONAVLJANJA

Zamislite npr. da uradite seriju ramenog potiska u 15 pon sa lakšim opterećenjem i sa perfektnom tehnikom izvođenja. Već nakon 10-12 ponavljanja osetićete vatru i pečenje u ramenima a nakon urađenog 15 ponavljanja osećaj gorenja će biti skoro nepodnošljiv. Zašto se to događa i da li to znači da će tako mišići bolje napredovati i rasti?

Osećaj vatre koju obično osećate u mišićima se javlja samo u većim rasponima ponavljanja od 10,12 pa naviše. Kada radite seriju koja održava napetost u mišićima duži vremenski period dolazi do enormnog povećanja koncentracije vodonika u mišićima (ovo uzrokuje ono što je poznato kao metabolička acidoza uzrokovana vežbanjem). Koncentracija vodonika je toliko velika da snižava ph mišića. A kada se poremeti specifični ph mišića tada dolazi do njihovog "kvara" odnosno nefunkcionalnosti i vi to počinjete da doživljavate kao burnu senzaciju odnosno osećaj bola i pečenja. 

Ali ovaj osećaj pečenja ne znači da ste radili više ili teže nego kada radite sa manjim br. ponavljanja i većom kilažom. Ovo samo znači da ste radili drugačije, odnosno da ste se podvrgli novom stimulusu. Dakle, to što su mišići ramena doslovno sprženi, bolni i zapaljeni kada radite veliki br. ponavljanja ne znači da ćete dobiti više snage ili mišića.

Čini se da većina naučnih studija ukazuju da različiti rasponi ponavljanja doprinose snazi na različite načine. Znači, trebali bi da vežbate u različitim opsezima ponavljanja i na pojedinim treninzima da radite i sa visokim br. ponavljanja.

Ovde možete pogledati i kompletni video na ovu temu. Link:

Autor teksta: Kondicioni trener Igor Protić

KAKO NAJBOLJE POGODITI BOČNE TRBUŠNJAKE

Odgovor je veoma jednostavan. Možete primeniti 2 pristupa: jedan koji tera vaše mišiće da se skraćuju (koncentrična kontrakcija) i drugi koji tera da se odupru otporu i pokretu (ekcentrična kontrakcija). Generalno za mišiće jezgra je bolji drugi pristup jer je glavna uloga tih mišića da stabilizuju kičmu i telo pod opterećenjem. Tako da bočne trbušne mišiće možete napasti na 2 načina:

1. anti-lateralno

2. anti-rotaciono 

Šta znači anti? To je kada se mišići trupa odupiru nekom pokretu (radnji) odnosno uloga mišića trupa nije da savijaju već da probaju da zadrže trup u što ravnnijem (ispravnijem) položaju. Anti lateralna fleksija znači odupiranje trupa lateralnoj fleksiji kroz frontalnu ravan a anti rotaciono znači odupiranje trupa rotacijama kroz transverzalnu ravan.

Za anti lateralnu kontrakciju preporučujem farmerov hod ali noseći opterećenje u jednoj ruci i slične vežbe.

Za anti rotacionu kontrakciju preporučujem pallof press, jednoručna letenja iz planka i slične vežbe.

Ne treba da napominjem da su čučnjevi, mrtva dizanja, nabačaji, trzaji (tj. olimpijska dizanja) i dr. najbolje vežbe za razvoj kompletnog trbušnog zida ali trebate dati šansu i ovim isto tako sjajnim vežbama koje će efikasno ojačati vaše jezgro.

Na kraju možete pogledati i kompletni video na ovu temu. Link:

Autor teksta: Kondicioni trener Igor Protić

 DUBOKI VS NORMALNI ČUČANJ

Prvo da se razumemo da je jedini normalni čučanj duboki čučanj zato što je samo kod te varijante čučnja pun opseg pokreta. Sve ostale varijante čučnjeva kao što su polu čučnjevi ili čučnjevi sa butinama paralelni sa podom su čučnjevi sa nepotpunim opsegom pokreta i tu se sva priča završava.

Duboki čučanj naravno zahteva veće angažovanje mišića stražnjeg kinetičkog lanca (posterior chain) kao što su gluteusi, mišići zadnje lože i listovi. Stoga kada uradite duboki čučanj dolazi do mnogo boljeg rastezanja i zatim do bolje aktivacije mišića nego kod tzv. normalnog čučnja. 

Svi čučnjevi osim dubokog su veoma, veoma stresni za kolena. Kako to? Objašnjenje je veoma jednostavno. Kada u dubokom čučnju mišići zadnje lože nalegnu na listove to potpuno uklanja stres sa kolena. Takođe se stres od opterećenja u duboko čučnju bolje raspoređuje na kukove. Zbog toga duboki čučanj postavlja koleno u dobru poziciju da se nosi sa velikim opterećenjem a velika opterećenja stvaraju stimulans rasta i popravke delova zgloba kolena. Duboki čučanj jednostavno izaziva jačanje ligamenata kolena.

Da rezimiramo: duboki čučnjevi daju superiornu mišićnu masu i snagu odnosno rastezanje/aktivaciju mišića, dobra su za zdravlje kolena u odnosu na ostale varijante čučnjeva, povećavaju mobilnost i strahovito jačaju vaš core. Koliko duboko treba da idete? Koliko vam vaša forma i pokretljivost zglobova omogućavaju. Takođe obratite pažnju da u donjoj poziciji čučnja ne dolazi do lumbalne fleksije (do savijanja leđa). 

Dakle, činjenica je da i pored superiornosti dubokog čučnja u odnosu na ostale varijante čučnja da ne trebaju svi da izvode duboki čučanj pogotovo oni koji imaju neku povredu, smanjenu mobilnost ili kratku istoriju vežbanja.

Ovde možete videti kompletan video na ovu temu: 

Autor: Kondicioni trener Igor Protić